Коалиција удружења избјеглица је изненађена понашањем Милорада Пуповца који последњих неколико дана дијели савјете предсједнику Србије Томиславу Николићу. Милорад Пуповац тражи од предсједника Николића да се дистанцира од своје прошлости, од старе реторике и да допринесе унапређењу односа између два народа и др, али, истовремено, не говори о стварима за које он сноси директну одговорност.
Коалиција удружења избјеглица јавно пита Милорада Пуповца зашто дуги низ година одбија, као челни човјек Срба у Хрватској, да принципјелно и досљедно тражи од хрватске власти рјешавање кључних проблема избјеглих и прогнаних Срба (питање несталих лица и обештећења породицама жртава, отета и уништена имовина, двоструки стандарди у суђењима за ратне злочине); зашто је одбио да подржи Петицију избјеглих и прогнаних Срба коју је потписало преко 70.000 оштећених грађана; зашто одбија да јавно тражи од хрватске власти да спроведе Анекс Г Бечког споразума о сукцесији у коме се наводи да ће свим грађанима бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31.12.1990. године, зашто је дао подршку да Хрватска затвори преговоре о Поглављу 23 „Људска права и правосуђе“ иако стотине хиљада избјеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана тражи годинама повратак својих отетих станова; пољопривредно, шумско и грађевинско земљиште; обнову у пређашње стање или новчану накнаду за срушене куће и пословне просторе у терористичким акцијама изван подручја ратних дјеловања, као и на подручјима ратних дјеловања; заостале а неисплаћене пензије, динарску и девизну штедњу, непризнати радни стаж; неучествовање у процесу приватизације, завршетак процеса ексхумације и идентицикације жртава; покушај отимања 24.000 српских кућа које су обновљене али у њима Срби не живе јер немају основне услове за егзистенцију или се плаше претњи да нису добродошли у Хрватској и др.
Тражимо да се Милорад Пуповац активно и досљедно заложи за отварање суштинског дијалога између Србије и Хрватске с циљем проналажења свеобухватног, правичног и трајног рјешења имовинских и бројних других проблема избјеглих и прогнаних и других оштећених грађана. Само политика рјешавања проблема може довести до стварног помирења између српског и хрватског народа. Политика игнорисања проблема преко леђа оштећених грађана, коју су у претходном периоду водили Београд и Загреб, створила је у јавности илузију лажног помирења.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта