Ур. број: 79/2013
Београд, 11.12.2013.
МИНИСТАРСТВО ВАЊСКИХ И ЕУРОПСКИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ
– Проф.др.сц. Весна Пусић, министрица вањских и еуропских послова –
Предмет: Молба да се продужи рок за пријаву привременог одласка из Републике Хрватске за 6 мјесеци и примјери кршења Закона о пребивалишту од стране службеника у Конзуларном одјелу Републике Хрватске у Београду и Конузлату Републике Хрватске у Суботици
Поштована госпођо Пусић,
Желим да Вас замолим да Влада Републике Хрватске донесе Одлуку којом ће бити продужен рок за пријем захтјева за привремени одлазак из Републике Хрватске. Предлажемо да се рок продужи за шест мјесеци тј. до 29.06.2014. године. Главни разлог за молбу јесте чињеница да у Републици Србији живи велики број избјеглих Срба и других грађана који имају хрватско пребивалиште. Испред Конзуларног одјела Републике Хрватске у Београду и Конузлата Републике Хрватске у Суботици су велике гужве. Такође, молимо Вас да имате разумијевања да велики број избјеглих Срба и других грађана који имају хрватско пребивалиште се налазе у тешкој социјално-економској ситуацији и нису у могућности да пријаву привременог одласка ураде у полицијским управама или станицама гдје имају пријављено пребивалиште.
Такође, желим да Вас информишем да се службеници у Конзуларном одјелу Републике Хрватске у Београду и Конузлату Републике Хрватске у Суботици, према изјавама избјеглих Срба, понашају самовољно, арогантно, нељубазно и да крше Закон о пребивалишту. Навешћу конкретне примјере:
1. Службеници путем телефона и директно говоре избјеглим Србима да ако имају држављанство Републике Србије и српску личну карту да у том случају морају одјавити пребивалиште у Републици Хрватској и поништити хрватску особну карту тј. да немају право да пријаве привремени одлазак изван Републике Хрватске. У хрватском Закону о пребивалишту то не стоји. Напротив, тамо јасно пише, цитат, „О разлозима привременог боравка изван Републике Хрватске странке морају приложити одговарајућу документацију“. Службеници треба да уваже разлоге које наводе избјегли Срби. Нигдје не пише да посједовање држављанства Србије и српске личне карте спречава лица да пријаве привремени одлазак изван Републике Хрватске. Имамо случај госпође Гордане Вујасиновић коју је службеница у Конзуларном одјелу Републике Хрватске у Београду питала да ли има српску личну карту и када је ова одговорила потврдно службеница је, без њене сагласности, поништила њену хрватску особну карту.
2. Службеник на улазу у Конзуларни одјел Републике Хрватске у Београду јавно тражи од избјеглих Срба да припреме српске личне карте на увид и говори им да треба да одјаве пребивалиште. Дакле, службеник врши пристисак и јасно ставља до знања избјеглим Србима де немају право да изаберу опцију привременог одласка изван Републике Хрватске и на тај начин задрже хрватску особну карту;
3. Службеници говоре појединим странкама да им потврда о запослењу, којом доказују привремени одлазак изван Републике Хрватске, важи само ако су запослени у хрватској фирми која послује у Србији;
4. Службеници говоре појединим странкама да им потврда о запослењу не важи ако имају сталан посао и да са њом не могу да оправдају привремени одлазак изван Републике Хрватске;
5. Службеници говоре појединим странкама да право да пријаве привремени одлазак изван Републике Хрватске имају само лица које је Република Хрватска упутила на посао, школовање или лијечење у иностранство;
6. Службеници говоре појединим странкама да се Изјава о издржавању због старости или незапослености не може узети у обзир као доказ да се пријави привремени одлазак изван Републике Хрватске. Желим нагласити чињеницу да нам је правни савјетник у Министарству унутрашњих послова у Загребу јасно рекао да Изјава о издржавању због старости или незапослености, ако нема другог доказа, ће се прихватити као доказ да се пријави привремени одлазак изван Републике Хрватске;
7. Дио избјеглих Срба који немају важећу хрватску особну карту намјерава да, према одредбама Закона о пребивалишту, поново пријави пребивалиште у Републици Хрватској и пријави привремени одлазак изван Републике Хрватске. Имамо случај Данијеле Шкорић која жели да поново пријави пребивалиште у Осијеку код своје мајке која је добила стан кроз тзв. Програм стамбеног збрињавања. У полицијској управи у Осијеку су јој рекли да не може да поново пријави пребивалиште код мајке јер иста није власник стана. Мислимо да је у питању дискриминација.
Поштована госпођо Пусић,
ЖелимВас замолити да нам одговорите да ли наведени примјери (1-6) представљају кршење Закона о пребивалишту од стране службеника у Конзуларном одјелу Републике Хрватске у Београду и Конзулату Републике Хрватске у Суботици? Ако представљају, желим Вас замолити да се Велепосланику Републике Хрватске у Београду господину Гордану Маркотићу јасно каже да је понашање хрватских службеника према избјеглим Србима неприхватљиво и супротно правилима понашања државних службеника према странкама.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији
Миодраг Линта
П.С. Господин Ранко Остојић, министар унутрашњих послова Републике Хрватске