Лист Правда, Београд, 07.август 2012
Аутор: Драган Башовић
БЕОГРАД – Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица, нашао се ових дана на ветрометини. С једне стране га бије кошава оних који му завиде на његовој продорности, енергичности и јасној визији, а с друге бије га „олујни“ ветар страха хрватског врха да им инсистирајући на људским правима угрози одређење рата као агресије из Србије. Немир и нервоза у Загребу расту са приближавањем изрицања другостепене пресуде хрватским генералима, чији значај у расправама о карактеру рата у Хрватској нимало не треба потценити. Управо због тога не бисмо рекли да је хистерија у Чавоглави са хорским певањем Томпсонових проусташких строфа спонтани израз расположења неке безначајне мањине, како то покушавају да представе.
Хтели сте да обележите „Олују“ и отпутујете у место српског страдања Жировац код Двора на Уни, али одустали сте у последњем моменту. Зашто?
– Одустали смо од полагања венца избеглим и прогнаним Србима у акцији „Олуја“ у селу Жировац, општина Двор на Уни у Хрватској, јер хрватска власт и представници српских организација у Хрватској нису показали искрену жељу да подрже нашу иницијативу. Упутили смо осам писама најзначајнијим институцијама Републике Хрватске, српским институцијама и начелнику општине Двор, и тражили да положе венце у Жировцу, да се утврди стваран број убијених и да се максимално убрза процес ексхумације и идентификације, изједначе стандарди у вези са ратним злочинима како би Срби могли несметано да одлазе својим кућама, а не да стално страхују од хапшења. Међутим, они су нас обманули, хтели су да наш одлазак у Жировац употребе као нашу подршку Вељку Џакули, од чијег геста смо се оградили. Сматрамо да је неприхватљив покушај хрватске власти да доласком у Книн Вељко Џакула настоји да оправда „Олују“ и представи је као легитимну ослободилачку акцију. За удружења која су чланице наше коалиције, „Олуја“ је удружени злочиначки подухват и представља завршни чин етничког чишћења Срба у Хрватској. Изненађени смо чињеницом да су новинске агенције у Србији објавиле вест да је Удружење учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије организатор одавања почасти избеглим и погинулим Србима у селу Жировац и то заједно са нама врло сумњивом Мировном коалицијом ратних ветерана из региона. Наведена вест апсолутно није тачна и представља покушај манипулације. Новонастале околности могу довести до дискредитације и компромитације наших часних намера. Сада ово одлажемо до даљњег, али нећемо одустати од идеје коју ћемо спровести у дело.
Зашто Јосиповић користи сваки повод да одапне стреле према председнику Николићу са отровним порукама, да од њега очекује доказе да се променио. Шта га то жуља?
– Хрватска жели да скрене пажњу са једног од крупних питања, то је суочавање са ратном прошлошћу, са оним што је чињено Србима, а у крајњем то јер питање карактера рата. Хрватска се држи тезе да је рат тамо био агресорски, који је изазвала Србија, и на основу те тезе се понашала и према претходном режиму који је прихватао кривицу, стално се извињавао и држао се тако да никада не може да опере. Истина је сасвим другачија, то је био грађански рат који је отпочео режим Фрање Туђмана, чији је суштински циљ био стварање етнички чисте Хрватске, а она се могла остварити само ратом.
Хрвати би Томислава Николића у радикалском или Тадићевом оделу
Каквог то Николића они желе, па преко српских медија прозападног опредељења поручују да би требало да следи Тадића?
– Њима би одговарао Николић у радикалском оделу или Николић у Тадићевом оделу. Хвала богу, први пут имамо праву политику према Хрватској. Тадић је помирење градио на негирању темељних проблема. То ме подсећа на период после 1945. године, када су након цементирања јама мислили да ће се људи помирити и све заборавити. Нова државна политика Србије је политика чистих рачуна, решавања проблема и стварање правих, искрених односа међу народима.
Ових дана вас је примио председник Томислав Николић. Колико сте остали код њега и о чему сте разговарали?
– У веома пријатној атмосфери разговарали смо скоро сат, а разговор је био веома конструктиван. Упознали смо председника са кључним проблемима избеглица и расељених, а то су питања одузете имовине и стечених права, двоструких стандарда у суђењима за ратне злочине и ограничене слободе кретања, несталих и потребе правичног обештећења породица жртава. Такође, ту је и потреба обележавања свих места страдања било да су људи убијани или затварани у логоре, да се та места обележе спомен-плочама. Упознали смо председника са низом чињеница које говоре о тешкој ситуацији Срба у Хрватској и БиХ, ево, даћу само две. Срба у Хрватској је заједно са неопредељеним било по попису из 1988. године негде око 800.000, а по попису из 2001. године – 201.000, док подаци из пописа из 2011. још нису објављени што је индикативно јер се процењује да је број Срба значајно пао. У Федерацији БиХ по попису из 1991. године било је 600.000 Срба, а процена је да их је данас око 50-ак хиљада. Према подацима за Сарајево, Срба је било око 160.000 пре рата, а сада их је свега 15-ак хиљада. Пренели смо председнику да би било добро да Влада Србије покрене дијалог са званичним Сарајевом и са Загребом, да би се створио амбијент за улагања наших људи како би се тако помогао и повратак и развој тих делова БиХ и Хрватске. Овде још има оних који су подстанари, и у том смислу би требало размислити о једном фонду који би се пунио с једне стране из буџета, а с друге повољним кредитима банака. Сматрамо да је потребна ванредна седница Скупштине Србије на којој би била усвојена декларација о људским правима избеглица, расељених лица и других оштећених грађана, која би обавезала Владу на дијалог са Сарајевом и Загребом ради успоставе трајног мира и помирења.
Како је председник реаговао на ваше предлоге?
– Показао је пуно разумевање да се та питања ставе на сто и уз подршку наше владе крене у решавање проблема.
Џакула је био у Книну, а чак ни Пуповац, неомиљен међу Србима из Хрватске, то никада није учинио. Има ли све то везе са предстојећим другостепеним пресудама хрватским генералима које су доста незгодне за Хрватску и угрожавају њихову дефиницију карактера рата?
– Мислим да је коначно дошло време да може да се каже шта је била операција „Олуја“: да ли је била ослободилачка акција или злочиначки подухват? Да ли је циљ била успостава територијалног интегритета Хрватске или је циљ био етничко чишћење Срба? Ми у Коалицији мислимо да је била ово друго и очито да државни врх Хрватске има потребу да пронађе Србе који воде српске институције или су у њиховом врху, да дођу у Книн и тако дају легитимитет „Олуји“, те својим присуством треба да потврде њихову тезу да је „Олуја“ била одговор на великосрпску агресију. Хрвтска је неупитна чињеница
Да ли признајете државу Хрватску?
– Ми правимо разлику између „Олује“ и државе Хрватске. Хрватску поштујемо, желимо јој све најбоље, да постане истински демократска држава у којој се поштују права њених грађана, укључујући права Срба. Темељни проблем Хрватске је што су Срби грађани другога реда. Већ годинама шаљемо поруку да је за нас Хрватска једна неупитна чињеница и да са своје стране желимо да дамо допринос успостави трајног мира. Али апсолутно је неприхватљив покушај Хрватске да стави знак једнакости између операције „Олуја“ и хрватске државности. „Олујом“ је завршено етничко чишћење Срба започето 1991. године. Желимо другачију Хрватску, а „Олуја“ је антипод таквој Хрватској.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта