ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЈЕДНИКА КОАЛИЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ИЗБЈЕГЛИЦА МИОДРАГА ЛИНТЕ ГРАДОНАЧЕЛНИКУ ГРАДА ЗАГРЕБА МИЛАНУ БАНДИЋУ ПОВОДОМ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ НА ЕТНИЧКОЈ ОСНОВИ ПОКОЈНЕ МАРЕ СРДИЋ И ЊЕНЕ КЋЕРКЕ МИЉКЕ БЕКИЋ

Поштовани господине Бандић,

Обраћам Вам се поводом случаја покојне Маре Срдић, коју је предузеће Водоопскрба и одводња д.о.о., Фолнеговићева 1, а затим подружница Водоопскрба и одводња, као саставни дио трговачког друштва Загребачки Холдинг д.о.о., годинама теретило да наводно није платила дуг за утрошену воду за период од три мјесеца у 2001. години иако у свом загребачком стану у улици Адамичева бр. 9 није становала од 1991. године када су се у њега насилно уселили хрватски војници током њеног привремног одсуства. С обзиром да је Мара Срдић умрла 2008. године, судски процес за наплату тобоже утрошене воде за наведена три мјесеца у 2001.години у висини од 522,62 куне суд је пренио на кћерку покојне Маре Срдић Миљку Срдић удату Бекић као њеног насљедника. Дуг са каматама, судским трошковима и оврхом се повећао на 1366 куна или 183 евра који је Миљка Бекић прије неколико дана платила иако је према њој учињена дискриминација јер њена покојна мајка није била физички у могучности да потроши воду. Поставља се, такође, питање како је могуће да је покојна Мара Срдић добила рачун за воду коју је наводно потрошила током три мјесеца 2011.године а није истовремено није добила од надлежних градских служби рачуне за струју и централно гријање? Такође, није могла добити ни рачун за телефон на своје име јер је телефонски број који је користила до 1991. године вођен на име друге особе.

Желим да Вас укратко упознам са случајем покојне Маре Срдић. Мара Срдић је је 1985.године добила од од Савеза бораца једнособан стан у Новоме Загребу у улици Адамичевој бр.9 на другом спрату величине 32м2 у коме је становала до 1991.године. Мара Срдић је користила породичну борачку пензију и инвалидски додатак по основу свога покојног супруга Николе Срдића од чега је и живјела. У љето 1991.године Мара Срдић је отишла, као и сваке године, на Кордун код своје сестре и родбине у посјету. Крајем осмога мјесеца 1991.године Мара Срдић се вратила у Загреб али у њен стан у Адамичевој бр. 9 су се, у међувремену, насилно уселили хрватски војници који су јој рекли да она ту више нема шта тражити и да стан са намјештајем и бијелом техником више није њен. Мара Срдић је била присиљена да се поново врати на Кордун а затим је убрзо отишла у Србију код своје сестре гдје је живјела од помоћи Црвеног крста јер јој је обустављена исплата пензије. Мара Срдић је тек 2002.године дошла са хрватском путном исправом поново у Загреб, али више не у свој стан у Адамичевој 9, јер су је избрисали са те адресе, већ се пријавила код Ђуре Бекића у Тарској улици бр. 23. Пошто је добила социјалну помоћ, а не породичну пензију, од које није могла да живи Мара Бекић се поново вратила у Србију код родбине гдје је умрла 2008. године.

Њена кћерка Миљка Срдић – Бекић је 2008. године била на оставинској расправи у Загребу, гдје је констатовано да је једини законски насљедник своје покојне мајке Маре Срдић. Од покојне мајке Миљка није имала ништа насљедити, али је зато насљедила дуг за, тобоже, утрошену воду, предузећу Водоопскрба и одводња који су направили хрватски војници који су насилно ушли у стан у љето 1991. године У свом стану у улици Адамичевој бр. 9 Мара Срдић и њена кћерка Миљка од љета 1991.године до данас никада нису више боравили, али су ипак дужни платити рачун за воду за три мјесеца коју су нови станари потрошили у 2001.години што представља дискриминацију. Жалосна је чињеница да нити покојна Мара Срдић нити њена кћерка Миљка нису могли да поврате неправедно одузети стан, али је затона захтјев предузећа Водоопскрба и одводња хрватски суд пресудио да морају да плате туђе дугове за утрошену воду заједно са каматама и судским трошковима. Поред тога, суд је донио одлуку да се изврши пљенидба имовине

Миљке Срдић – Бекић, као законског насљедника покојне Маре Срдић, ако се не плати дуг са каматама и судским трошковима.

Поштовани господине Бандић,

Тражим од Вас да трговачко друштво Загребачки Холдинг д.о.о., чији је саставни дио подружница Водоопскрба и одводња, донесе одлуку да је према покојној Мари Срдић и њеној кћерци Миљки Бекић учињена дискриминација јер се из горе наведених чињеница јасно види да покојна Мара Срдић није била у могућности да потроши воду током три мјесеца 2001. године јер је још 1991. године била физички спречена да се врати у свој стан у који су се, током њеног привременог одсуства, насилно уселили хрватски војници.

Тражим од Вас да трговачко друштво Загребачки Холдинг д.о.о., чији је саставни дио подружница Водоопскрба и одводња, донесе одлуку да се кћерци покојне Маре Срдић Миљки Бекић врате средства у висини 1366 куна које је, прије неколико дана, била принуђена да плати за, тобоже, утрошену воду током три мјесеца 2001. године заједно са каматама и судским трошковима.

Надамо се да ћете подржати наше захтјеве и на тај начин конкретно допринијети да се прекине дискриминација на етничкој основи према Миљки Бекић. Очекујем да ми, у разумном року, одговорите на моје писмо. Са садржајем овог писма упознали смо првог потпредсједника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивицу Дачића и предсједника Српског народног вијећа Милорада Пуповца.

С поштовањем,

Предсједник Коалиције удружења избјегиица
Миодраг Линта