Поштовани господине Милановић,
Желим да Вас подсјетим на дугогодишњу дискриминацију на етничкој основи 14 српских породица чије су куће и привредни објекти били одузети послије завршетка рата 1995. године на основу Закона о привременом одузимању и управљању одређеном имовином и дате на привремено коришћење грађанима хрватске националности. Привремени корисници тј. Хрвати су, супротно закону, предузимали улагања у имовину Срба без њихове сагласности али хрватски судови су доносили пресуде којима су обавезали власнике тј. Србе да привременим корисницима врате средства која су они незаконито улагали у њихове некретнине. У питању су слиједеће породице: Татјана Никитовић, Недељка Вујчић, Ксенија Рјах, Милан Бућан, Ђорђе Ћалић, Миленко Савановић, Мирко Милојевић, Јован Дрча, Јован Дупор, Никола и Зорка Павловић, Милан Гвоздић, Петар Кунић, Милица Миладиновић и Љубомир Касум.
Посебно хитан за рјешавање, од 14 поменутих случајева, јесте случај Петра Кунића јер је општински суд у Карловцу за 12. мај 2014. године заказао продају њихове имовине у селу Загорје, општина Крњак, на Кордуну. Потенцијални купци Кунићеве куће у петак, 09. маја, могу доћи да разгледају објекат а три дана касније – 12. маја на карловачком суду треба да буде одржана јавна лицитација. Наведени суд је утврдио да вриједност имовине породице Кунић (кућа од 121 м2, привредна зграда од 292 м2, двориште од 500 м2 и њива од 18 ари) износи око 176.000 евра (1.310.339 куна) тј. скоро тачно онолико колико треба да исплати привременом кориснику Винку Петровићу, досељеном Хрвату из Босне и Херцеговине, за улагања у његове некретнине заједно са каматама и судским трошковима. Но, ту није крај јер је држава том Петровићу, који је у међувремену умро, дала нову кућу у Бенковцу и материјал за обнову вриједан преко 45.000 евра (око 342.000 куна). Његов син који живи у Швајарској и даље тражи од Кунића да плати што живи у својој кући. Поред тога, карловачки суд је донио одлуку којом је породици Кунић уведена забрана располагања имовином, тако да у њиховој кући у којој су имали ресторан нису могли ништа да привређују и због тога живе од 60 евра социјалне помоћи.
Поштовани господине Милановић,
Тражим од Вас да Влада Републике Хрватске хитно усвоји Одлуку којом се српске породице тј. власници некретнина изузимају из обавезе поврата средстава и трошкова парничног поступка држави и привременим корисницима у поступцима неовлашћених улагања, као и да се скине хипотека са њихових некретнина у земљишним књигама. То значи да би држава преузела обавезу плаћања одштете привременим корисницима тј. Хрватима за незаконито уложена средства у некретнине чији су власници Срби. На тај начин власници некретнина би се ослободили било каквих обавеза и према привременим корисницима и према држави. У супротном, биће ово још један од бројних доказа да хрватско правосуђе суди по етничком принципу јер, у овом случају, Хрвати-привремени корисници су заштићени а Срби-власници немају никакву заштиту. Са овим проблемом детаљно сам упознао Министарство спољних послова Републике Србије.
На крају, желим да Вас подсјетим да су надлежне службе Владе Републике Хрватске већ припремиле приједлог, цитирам. „Одлуке о отпису тражбина у поступцима неовлаштених улагања у приватну имовину“. У члану 2 приједлога Одлуке стоји, цитирам, „Власници некретнина из чланка 1. ове Одлуке изузимају се обвезе поврата средстава ненаплаћених тражбина и трошкова парничног поступка Републици Хрватској и привременим корисницима у поступцима неовлаштених улагања, које обвезе је Република Хрватска преузела сукладно чланку 9. Закона о измјенана и допунама Закона о подручјима посебне државне скрби“. У члану 3 приједлога ове Одлуке стоји, цитирам, „Отписују се ненаплаћене тражбине и трошкови парничног поступка у цијелости власницима некретнина из точке 2. Ове Одлуке“.
С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта