ПИСМО ВИСОКОМ КОМЕСАРУ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ АНТОНИЈУ ГУТЕРЕШУ ПОВОДОМ ПРЕПОРУКЕ УНХЦР-А ДА СЕ УКИНЕ ИЗБЈЕГЛИЧКИ СТАТУС ПРОГНАНИМ СРБИМА ИЗ ХРВАТСКЕ

Поштовани господине Гутереш,

У посљедњих годину дана Република Хрватска тражи да се Србима, који су током рата 1991.- 1995. године протјерани из ове државе, одузме статус избјеглица. Обавјештени смо да је Високи комесаријат Уједињених Нација за избјеглице донио одлуку да покрене овакву иницијативу на жалост, без икаквог слуха и захтијева да чује мишљење, информације и ставове од избјеглих и прогнаних из Републике Хрватске којима нису омогућени услови за одрживи повратак. Избјегли и прогнани Срби из Хрватске који дјелују преко избјегличких удружења сматрају да је то погрешан приступ јер у Србији тренутно живи 41.000 лица са избјегличких статусом и преко 250.000 лица која су временом изгубила избјеглички статус и прилику за одржив повратак. Ова важна одлука Високог комесара Уједнињених нација за избеглице ће прије свега утицати на њихове животе и могућност да коначно остваре трајна рјешења за дугогодишње проблеме.

Избјегла лица српске националности која живе у Републици Србији и трећим земљама 19 година послије рата не могу да остваре своја основна људска права у Републици Хрватској: преко 40.000 избјеглица није повратило своје станарско право, тј. Хрватска им не враћа њихове станове у којима су живјели до почетка рата чиме је спречила повратак становништва које је некада живело у градовима; Хрватска није обновила преко 10.000 срушених српских кућа по хрватским градовима гдје није било рата и преко 8.000 кућа на подручјима која су била захваћена ратом; Хрватска је одузела преко 800.000 катастарских честица пољопривредног земљишта избјеглим Србима и они немају од чега да живе као повратници; Хрватска није поништила уговоре о размјени кућа који су скопљени за вријеме рата под притисцима и пријетњама, док је након рата много кућа откупила хрватска државна агенција за промет некретнина; Хрватска није спровела Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност тј. запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама; надлежене институције у Хрватској не процесуирају појединце и групе које шире говор мржње, воде кампању против српског језика и писма, подстичу насиље према Србима или их физички нападају; Хрватска није исплатила заостале а неисплаћене пензије; динарску и девизну штедњу и др. Због свега наведеног избеглим Србима нису створени услови за одржив повратак у Хрватску.

То најбоље показује студија „Мањински повратак у Републику Хрватску – Студија отвореног процеса“, коју је наручио УНХЦР, а чији су аутори проф. др. сц. Милан Месић и др. сц. Драган Багић, предавачи на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. На промоцији студије фебруара 2012. године у Загребу, били су присутни предсједник Републике Хрватске Иво Јосиповић и шеф Делегације Европске Уније у Републици Хрватској, амбасадор Паул Вандорен. Аутори су изнели закључак студије да од регистрованих повратника српске националности у Републици Хрватској живи свега око 38%, изван Хрватске око 45%, а да их је око 17% умрло, а једна трећина је старија од 65 година.
У Извјештају Стејт департмента за 2013. годину наводи се да је у Хрватској и даље присутна друштвена дискриминација и насиље према мањинским народима, посебно према Србима и Ромима. Такво стање „обесхрабрује повратак расељених лица и одгађа опоравак од конфликта с почетка 90-их година прошлог вијека“. У истом извјештају истакнути су и инциденти у вези са уклањањем двојезичних табли у Вуковару.

Избјегличка удружења која дјелују у Србији годинама указују на ове проблеме јер Хрватска није испоштовала преузете обавезе из међународних и билатералних уговора а посебно из Бечког Споразума о сукцесији из 2001. године којима се штите сва права избеглих лица. У погледу обнове и програма стамбеног збрињавања, до 2004 године они нису били ни усмерени на повратнике српске националности, а услови никада нису били изједначени са осталим категоријама корисника у РХ. Такви програми подршке са спорадично отвараним роковима за аплицирање били су директно повезани са интересом која је међјународна заједница показивала за решавање ових питања. Тако Хрватска није испоштовала закључке Сарајевске декларације из 2005., јер је од процеса одустала већ 2006. године, одбијајући да реши питање одузетих станарских права и доспјелих а неисплаћених пензија.

Такође сада се доводи у питање и посвећеност Републике Хрватске ставовима из Министарске декларације из 2011. године којима се обавезала да ће спровести циљеве Регионалног процеса и Регионални стамбени програм. Препоруком УНХЦР о колективном укидању избјегличког статуса био би доведен у питање и Регионални процес и угрозен Регионални стамбени програм,који треба да прузи подрску повратку и интеграцији, у следећих пет година, а чији почетак реализације се очекује тек ове године. Овај програм је представљен и прихваћен од донатора у свијету као успјешан модел трајног рјешења посљедица ратних збивања.

Умјесто да је Хрватска као чланица Европске Уније прихватила стандарде, испунила обавезе и вратила својим грађанима српске националности основна људска и грађанска права на што се обавезала преко Поглавља 23 „Правосуђе и темељна људска права“, она сада тражи да се административним путем укине избјеглички статус и тако стави тачка на проведено етничко чишћење Срба из Хрватске.

Због свега овог молимо УНХЦР да настави са својим хуманитарним мандатом, да помогне избеглицама да остваре трајна решења и да подржи захтјев да се нама избјеглим Србима који живе у Републици Србији не укида избјеглички статус, јер ће нам се на тај начин онемогућити да се изборимо да се остваре наша права, трајна ријешења и услови за одржив повратак. Уколико Високи комесеријат УН прихвати ову иницијативу Хрватске преузеће на себе одговорност за посљедице које из овога могу произаћи како за саме избеглице тако и на Регионални процес чији циљ је отклањње посљедица рата, постизања помирења и трајног мира у региону.

У Београду, 04. априла 2014. године

Предсједник Асоцијације избјегличких удружења Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Милојко Будимир Миодраг Линта
Додатак:

У Хрватској се током 2013. и прве половине 2014. године десила серија инцидената са антисрпском позадином. Наводимо неке од инцидената:

• 17.03.2013. – четири младића хрватске националности, мештана Кистања, прво вређали и претили, а затим напали тројицу ђака православне богословије у манастиру Крка;
• 22.03.2013. – на фудбалској утакмици између Србије и Хрватске у Загребу северна и источна трибина стадиона Максимир су се надвикивале паролом „Убиј Србина“;
• 11.05.2013. – оштећено и оскрнављено српско православно гробље у селу Црни поток (општина Топуско) на Кордуну;
• 18.07.2013. – трећи пут уништене спомен плоча на острву Паг која је постављена за убијене Срба у усташког логору Јадовно 1941. године;
• 30.07.2013. – претучен српски повратник Миленко Обрадовић у селу Воћин у источној Славонији;
• 04.09.2013. – бачена експлозивна направа у Веће српске националне мањине града Сплита;
• 13.09.2013. – уништен споменик српским жртвама у Голубићу код Книна;
• 08.10.2013. – скинута табла са зграде Српског културног друштва „Просвјета“ у Загребу;
• 18.11.2013. – у селу Негославци, у источној Славонији, на згради задруге исписан графит „Србе на врбе“;
• 24.11.2013. – на фудбалској утакмици у Сплиту навијачи су скандирали усташке поздраве „за дом спремни“ и „Ајмо, ајмо, усташе“.
• 19.12.2013. – у насељу Мирковци разбијена двојезична табла на згради Основне школе „Никола Тесла“;
• 04.01.2014. – оскрнављено је српско православно гробље у селу Чепин код Осијека;
• 05.01.2014. – скинуто 6 двојезичних плоча у Вуковару – на Жупанијском суду, Жупанијском државном тужилаштву, Хрватском заводу за здравствено осигурање, Општинском државном тужилаштву, Прекршајном и Општинском суду;
• 06.01.2014. – табла са ћириличним натписом на згради Вијећа српске националне мањине у Пули исцртана је спрејом на православни Божић;
• 28.01.2014. – исписани усташки графити „За дом спремни“ и „Независна држава Хрватска“ и „У“ на две стамбене зграде и на зградама Хрватске поште и Дома пензионера у Вуковарско-сријемској жупанији;
• 16.03.2014. – у Вуковару спрејем исписани графити „Убиј Србина“

Током посљедње двије године учестала су хапшења Срба за наводне ратне злочине, иако се ова лица не налазе на списковима осумњичених, оптужених и осуђених за ратне злочине, које су надлежни органи двије државе размјенили.