Господине председавајући, даме и господо народни посланици, поставићу неколико питања Министарству спољних послова Србије, а пре тога ћу да изразим своје жаљење да од 2001. године, па све до 2012. године ниједна власт у Србији није водила политику активне подршке и бриге за Србе у Хрватској, ни за избјегле и протјеране Србе.
Хрватска је усвојила 2002. године Уставни закон о правима националних мањина, који гарантује слободну употребу српског језика и ћириличног писма у свим оним општинама где је учешће Срба преко 33%. Нажалост, ни влада господина Коштунице, ни влада господина Цветковића није у разговорима са Владом Хрватске покретала то питање. Нажалост, ни влада господина Коштунице, ни влада господина Цветковића није тражила стални дијалог да се бројни проблеми преко 300.000 протераних Срба који живе у Србији, велики број у Републици Српској и велики број у трећим земљама, да се та питања ставе на дневни ред и да буду тема дијалога између званичног Загреба и Београда.
Нажалост, председнику Николићу и Влади премијера Дачића остало је да почне рјешавати тај проблем након што је био замрзнут 11 година. Од 2001. године водила се политика лажног помирења преко леђа Срба у Хрватској, преко леђа избјеглих и прогнаних Срба и наравно да није могуће да након 11 година ти проблеми буду одмах рјешени.
Ми смо снажно поздравили долазак хрватског предсједника Јосиповића, разговоре са предсједником Николићем. Поздравили смо обраћање хрватског предсједника Јосиповића нашем парламенту, јер сматрамо да је то чин зрелости и толеранције српске стране. Наравно да ћемо очекивати у наредном периоду и да се српски предсједник Николић обрати у хрватском Сабору. Мислим да треба на тај начин приступати овим стварима.
Рећи ћу конкретно неколико проблема где очекујем да наше Министарство спољних послова тражи објашњење од хрватског Министарства спољних послова. Прво се тиче избјеглих и прогнаних Срба који примају пензије из Хрватске. Хрватска је одредила рок 31. октобар до када сви корисници хрватских пензија морају да доставе тзв. особни идентификациони број или ОИБ. Ми мислимо да је то био кратак рок. Добар дио наших пензионера није успио да достави потребна документа, а то је попуњен захтјев и оверена копија личне карте или пасоша. Ми сматрамо да треба наше Министарство спољних послова да затражи од хрватске стране да се продужи тај рок за додељивање ОИБ, а да се у међувремену користи тзв. потврда о животу.
Имамо чак и случај госпође Данице Димитријевић, која је послала захтев за ОИБ 27. априла ове године из поште у Миријеву. Тек су јој средином октобра, пет и по мјесеци касније, одговорили да је њен захтев за ОИБ запримљен. Страхујемо да има доста злоупотреба, да Пореска управа Хрватске не ради то оном динамиком како би требало да ради. Зато молимо наше министарство да тражи у разговорима са Загребом да се тај рок за додељивање ОИБ продужи.
Други проблем јесте питање пребивалишта наших људи у Хрватској. Хрватска је 29. децембра прошле године усвојила Закон о пребивалишту, где је одредила да само три категорије грађана могу да имају хрватску личну карту. То су они који су у поступку обнове, у поступку стамбеног збрињавања или живе најмање три мјесеца на подручју Хрватске. Ми тражио да наше Министарство спољних послова, у разговорима са Загребом, затражи да се сви избјегли и прогнани Срби третирају хрватским програмом повратка из 1998. године и да се покаже са хрватске стране толеранција у наредним годинама док избјегли и прогнани Срби коначно не ријеше своја питања и не одлуче где ће да живе.
Истовремено, морам да кажем да имамо информације и да знамо да значајан број грађана Србије хрватске националности има такође две личне карте – и српску и хрватску. Србија ту не прави проблем. Ми се слажемо с тим да Србија не треба да прави проблем, али очекујемо реципроцитет, очекујемо такође да то исто учини и хрватска страна.
Недавно смо организовали посебну седницу Одбора за дијаспору и Србе у региону везано за положај Срба у Федерацији БиХ. Хоћу да кажем да је положај Срба у Федерацији БиХ јако тежак, да су Срби у Федерацији БиХ грађани другог реда. Посебно је тешка ситуација у српским општинама у Западној Крајини, Гламочу, Грахову, Босанском Петровцу и Дрвару.
(Председавајући: Време.)
Завршавам. Један од захтјева учесника те посебне седнице, начелника тих општина, српских посланика у Скупштини БиХ и парламенту Федерације БиХ јесте да се отвори српски конзулат у Дрвару. Та мјера би значајно охрабрила Србе који живе у тим крајевима. Апелујем на наше Министарство спољних послова да види могућност да се у разумном временском року отвори конзулат Србије у Дрвару и на тај начин олакша положај Срба у том делу Федерације БиХ. Хвала.