Коалиција удружења избјеглица оцјењује да је хрватски амбасадор у Србији Гордан Маркотић у интервјуу агенцији Тањуг изнио низ неистина: да Србија не обезбеђује финансијска средства за уџбенике хрватској националној мањини и тиме нарушава једно од основних права – право на образовање; да Србија фаворизује буњевачку националну мањину у односу на хрватску националну мањину, да Србија не поштује Споразум о заштити националних мањина, да се у Хрватску вратило 133.000 представника мањина; да је обновљено укупно 150.000 објеката и стамбених јединица припадника свих мањина и да је 8.200 породица збринуто у програму стамбеног збрињавања.
Истина је да су у оквиру програма „Бесплатни удџбеници“ ученици хрватске националне мањине добили уџбенике за основне предмете – матерњи језик, математику и свијет око нас. Сви ученици у Србији, без обзира на националну припадност, добијају књиге за ова три предмета од првог до четвртог разреда на свом језику. За остале разреде и предмете који нису покривени програмом „Бесплатни уџбеници„ ученици сами набављају књиге. Истина је да Хрватска фаворизује италијанску националну мањину у односу на српску националну заједницу јер је у Истарској жупанији уведена двојезичност тј. хрватски и талијански језик су у службеној употреби премда у Хрватској живи свега око 18.000 Италијана. У Пули живи свега 4 посто, а у Ровињу 11 посто, припадника талијанске националне мањине а уведена је равноправна употреба хрватског и изалијанског језика. С друге стране, Хрватска не поштује Уставни закон о правима националних мањина који омогућује Србима право на двојезичност у 21 општини и 2 града јер их живи више од 33 посто у укупном становништву. Истина је да Хрватска не поштује Споразум о заштити националних мањина са Србијом јер одбија да примјени начело двојезичности на натписима насеља, општина, градова и жупанија и др.
Истина је да се у Хрватску није вратило 133.000 прогнаних Срба како трвди господин Маркотић. У Загребу је 27. фебруара 2012. године промовиснаа студија „Мањински повратак у Хрватску-Студија отвореног процсса“, коју је наручио УНХЦР, а чији су аутори проф. др. Милан Месић и др. Драгана Багић, који предају на Филозофском факултету у Загребу. Хрватске власти су од 1996. године до 2012. године регистровале 132.600 повратника српске националности. Аутори су дошли до процјене да је од регистрованих повратника српске националности у Хрватској остало да живи 38 посто или око 50.000 Срба, да се иселило из Хрватске 45 посто или око 60.000 Срба а да их је око 17 посто умрло. Истина је да је Србима обновљено око 48.000 стамбених јединица а не 150.000 стамбених јединица како наводи господин Маркотић. И на крају истина је да је хрватски програм стамбеног збрињавања дискриминаторски према Србима јер су откупне цијене по метру квадратном за урбани дио Хрватске, са попустом, од 400 до 600 евра, док су Хрвати своје станове на које су имали станарско право откупљивали 90-их година за 50 до 250 тадашњих марака по метру квадратом. Ако Хрватска не смањи цијену откупа српски повратници ће бити принуђени да врате станове које су добили кроз хрватски програм стамбеног збрињавања.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта