Коалиција удружења избјеглица изражава незадовољство и протест због чињенице да Република Хрватска више од десет година не спроводи сопствене законске прописе којима се припадницима српске заједнице гарантује право на двојезичност тј. право на службено коришћење и истицање српског језика и ћирилићног писма? Увођење двојезичности регулисано је међународним документима и, посебно, Уставним законом о правима националних мањина усвојеног 2002. године и Законом о употреби језика и писма националних мањина усвојеног 2000. године у Хрватском сабору. Тим прописима обезбеђена је равноправна употреба српског језика и ћириличног писма у општинама, градовима и жупанијама у којима припадници српске заједнице чине најмање трећину становништва. Резултати прошлогодишњег пописа становништва у Хрватској показали су да би равноправну употребу српског језика и писма требало обезбедити, према наведеним законском пропису, у преко 20 општина и градова.
С друге стране Истарска жупанија и неке општине и градови на њеном подручју прописали су својим статутима двојезичност тј. увели су двојезичне натписе на хрватском и талијанском језику на темељу раније стечених права. Истарска жупанија није била у обавези да уведе двојезичност јер припадници талијанске мањине чине свега око 7% укупног становништва жупаније што је далеко испод обавезне једне трећине како је прописано у Уставном закону о правима националних мањина. Двојезичност је осигурана и у Дарувару и неким околним општинама у којима је, уз хрватски, у службеној употреби и чешки језик, а мађарски је у равноправној службеној употреби у општини Кнежеви виногради у Осијечко-барањској жупанији. Што се тиче службене употребе српског језика и ћириличног писма она је засад осигурана у свега неколико локалних самоуправа у којима постоје само двојезичним натписи на зградама општина.
Спровођење законских прописа којима се уводи принцип двојезичности значило би, у пракси, да сви званични натписи на јавним иституцијама (зграде општина, полиције, суда, школа, пошта, домова здравља, центара за социјални рад, испостава државне управе и др.), затим натписи на саобраћајним знаковима и другим писаним ознакама у саобраћају, као и називи улица, тргова и насеља буду исписани, поред хрватског језика и латиничног писма, и на српском језику и ћириличном писму. Такође, законски прописи обезбеђују двојезичност у раду локалних скупштина, извршних и управних органа, затим испостава државне управе и судова и тужилаштава у првом степену, као и издавање двојезичних јавних исправа и штампање образаца.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта