Седамнаест година након завршетка проблеми Срба у Федерацији БиХ су бројни и тешки: системска дискриминација, безбедносни, демографски и социјално- економски. Федерална и кантоналне власти дуги низ година крше основна људска и политичка права Срба. Прије рата на подручју данашње Федерације БиХ живјело је преко 500.000 Срба а данас их у овом ентитету има, према незваничним процјенама, свега 30.000-40.000. Према подацима Регистра државних службеника који води Агенција за државну службу Федерације БиХ, од 2024 запослених у институцијама на нивоу овог ентитета, свега су 84, односно око 4 одсто Срби. У 16 институција федералног нивоа запослен је по један припадник српске националности, док их у преостале 22 уопште нема. Посебан је примјер Министарства за људска права и избјеглице у којем ради само један припадник српског народа, док у Кантону града Сарајева, које се често користи као симбол мултиетничности БиХ, ради свега 3,3% Срба. Лош економски положај општина са српском већином (Дрвар, Гламоч, Грахово и Петровац) је у великој мјери резултат непостојања политичке воље федералне власти да улаже у инфраструктуру ових крајева и подстиче привредни развој. Срби су, дакле, у овом ентитету конститутивни народ само на папиру, док се у стварности њихова права свакодневно крше.
Коалиција удружења избјеглица сматра да се Република Српска и Република Србија морају озбиљно позабавити тешким положајем Срба у Федерацији БиХ. Очекујемо је да Влада Србије покрене суштински дијалог са званичним Сарајевом и анимира међународну заједницу у циљу побољшања положаја српског народа и поштовања његових права предвиђених Дејтонским споразумом, Споразумом о сукцесији и другим релевантним документима. За рјешавање кључног проблема Срба тј. незапослености изузетно је значајно покренути и подстаћи већа привредна улагања у општине са српском већином, обезбедити донације у пољопривредној механизацији, алаткама и другим средствима рада и инсистирати на поштовању института пропорционалне заступљености на нивоу етитета и локалне власти. Потребно је регулисати право на пензију у мјесту повратка гдје је радом остварена и рјешити питање социјалне и здравствене заштите. Посебно је потребно брже рјешавати инфраструктурне проблеме (електификација, прилазни путеви, водоснабдијевање и сл.) и обновити срушене стамбене објекте. Такође, значајно је обезбедити право на образовање на српском језику и ћирилици и повећати степен безбедности српских повратника. Наведене мјере омогућиле би бољу животну перспективу и опстанак Срба на њиховој древној територији.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта