Коалиција удружења избјеглица најоштрије осуђује провокативну и шовинистичку изјаву новоизабране предсједнице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић да све хрватске грађане сматра Хрватима што, према њој, практично значи да је Хрват и онај ко је православне вјероисповјести и ко је Србин по националности. Наведена изјава представља јасну поруку преосталим Србима у Хрватској да нису добродошли и да им је најбоље да се иселе или асимилују. Поставља се питање за која права ће се госпођа Грабар Китаровић борити јер су по истом аршину Хрвати који живе у Србији Срби а Хрвати који живе у БиХ Босанци? Позивамо представнике хрватске националне мањине у Србији тј. Славена Бачића, предсједника Хрватског националног вијећа; Петра Кунтића, предсједника Демократског савеза Хрвата у Војводини и Томислава Жигманова, директора Завода за културу војвођанских Хрвата да јавно кажу да ли подржавају став хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић да су Срби у Хрватској Хрвати што подразумјева да су Хрвати у Србији Срби или ипак осуђују наведени став. Ако госпођи Грабар Китаровић смета, како каже, ословљавање с грађанке и грађани онда би поред ословљавања са Хрватице и Хрвати требала истовремено да користи и термин припадници националних мањина.
Коалиција удружења избјеглица сматра лицемјерном изјаву Грабар-Китаровић да би вољела да Влада Србије ријеши питање положаја хрватске мањине у Србији што спада, како наводи, у поглавље 23 „Правосуђе и људака права“ које Србија мора испунити. Подсјећамо Грабар Китаровић да је Хрватска 30. јуна 2011. године затворила преговоре о поменутом поглављу 23 а да није рјешила велику већину проблема преосталих Срба у Хрватској и стотина хиљада протјераних Срба који живе расејани широм свијета. Нажалост, Европска унија је донијела одлуку да затвори преговоре са Хрватској о поглављу 23 и потпише Уговор о приступању новембра 2011. године иако Хрватска није испунила ни минимум стандарда из области правосуђа и људских права. Ипак, Европска унија је поменутим Уговором о приступању обавезала Хрватску да процесуира одговорне за ратне злочина над Србима и да спроведе Уставни закон о правима мањина из 2002. године којим се гарантује службена употреба српског језика и ћирилице и запошљавање Срба у јавним службама. Прошле су више од три године од потписивања Уговора о приступању а Хрватска није готово ништа учинила на реализацији договорених препорука. Позивамо Колинду Грабар Китаровић да се јавно заложи за реализацију преузетих обавеза из Уставног закона, да не дозволи да се убице Срба слободно шетају у Хрватској, као и да се протјераним Србима још увијек не враћају одузета имовинска и бројна друга права.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта