Шеснаест година послије завршетка рата стотине хиљада Срба, који су избјегли, прогнани, воде порјекло или имају имовинскоправне интересе у Републици Хрватској, третитрају се у пракси од званичног Загреба, као грађани другог реда. Хрватско правосуђе у хиљадама судских поступака, у којима Срби настоје да се изборе за своја одузета имовинска, стечена и друга права која су уживали прије рата, ради супротно начелима непристрасности, правде и једнакости и на тај начин дискриминише значајан дио грађана друге националности. Истовремено, Република Србија је и даље прва у Европи по броју избјеглих и интерно расељених лица и једна од пет земаља свијета са продуженом избјегличком кризом.
Због наведених разлога очекујемо да Европска унија и европски комесар за проширење Штефан Филе прије завршетка приступних преговора Европске уније са Републиком Хрватском инсистирају да Република Хрватска досљедно примјени Европску конвенцију о заштити основних људских права и слобода, као темељни европски докуменат у области људских права; затим Споразум о нормализацији односа између СР Југославије и Републике Хрватске из 1996. године у коме се у члану 7, између осталог, говори да ће стране уговорнице обезбедити избјеглим и расељеним лицима враћање у посјед њихове имовине, односно правичну надокнаду, као и да свака страна уговорница гарантује једнаку правну заштиту имовине физичких и правних лица која имају држављанство друге стране, односно сједиште на територији друге стране, као ону коју имају њени држављани, односно њена правна лица; затим Бечки споразум о сукцесији из 2001. године којим се у Анексу Г под називом «Приватна имовина и стечена права» каже да права на покретну и непокретну имовину која се налази у некој држави насљеници на коју су грађани и друга лица имала права на дан 31. децембра 1990. године признат ће се, те ће бити заштићена и враћена од те државе у складу с утврђеним стандардима и нормама међународног права без обзирa на националност, држављанство, мјесто боравка или пребивалиште тих лица и Сарајевску декларацију из 2005. године у којој се каже да ће проблеми избјеглих и расељених лиcа бити рјешени до краја 2006. године.
Предсједник Коалиције
Миодраг Линта
Филе: Завршетак преговора са Хрватском реално се очекује 2011.
Бета | 21. 01. 2011. – 10:54х
Европски комесар за проширење Штефан Филе изјавио је да види као реалан завршетак приступних преговора Европске уније са Хрватском током мадјарског председавања Унијом у првих шест месеци ове године, уз испуњен услов пуне сарадње са Хашким трибуналом. „Један од основних услова је пуна сарадња са Медјународним трибуналом у Хагу“, казао је Филе у интервјуу за данашње Право.
Још има доста случајева везаних за ратне злочине који на хрватском нивоу нису решени. Има их на десетине и ми позивамо хрватску страну да се са тим обрачуна што пре“, рекао је Филе. Као још један проблем на путу Хрватске у пуноправно чланство Филе је навео повратак избеглица и то да Хрватска треба да им створи услове да се врате.
Филе је одбацио гласине, поводом новог мадјарског закона који омогућава двојно држављанство Мадјарима у суседним земљама, да ће новопечени власници мадјарских пасоша, житељи Србије и других земаља, злоупотребити двојно држављанство да се масовно уселе у ЕУ. Он је нагласио да очекује да Мадјарске буде свесна да је чланица шенгенског простора и својих обавеза као чланице ЕУ.