Коалиција удружења избјеглица сматра да суђење пред Међународним судом правде у Хагу има историјски значај за српски народ, а посебно за протјеране Србе и Србе који живе у Хрватској. Српски правни тим има прилику да упозна суд и међународну јавност са чињеницама које потвђују тезу да режим Фрање Туђмана сноси главну одговорност за рат на подручју Хрватске. Стратешки циљ Туђмановог режима био је стварање етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба. Из тог разлога нова хрватска власт од почетка није сматрала Србе својим грађанима и својим држављанима него страним и неријатељским тијелом на организму хрватске државе. Важно је истаћи да су Срби на насилан и недемократски начин избачени из Устава 1990. године као конститутивни народ без сагласности својих представника у Хрватском сабору и сведени на националну мањину што је био почетак хрватског лова на Србе који траје до данас.
У Хрватској је на почетку рата, узимајући у обзир Југословене и неопредијељене, живјело преко 700.000 Срба. На попису из 2001. године 201.000 грађана Хрватске се изјаснила као Срби. Наш правни тим треба упознати суд и међународну јавност да је хрватска држава протјерала око пола милиона Срба из својих станова и кућа. Да би то постигла користила је разне методе: оживљавање усташке иконографије и истицање да је злочиначка Независна држава Хрватска воља хрватског народа; говор мржње и позив на линч у медијима; отпуштања са посла; организовано застрашивање и злостављање упућивањем претњи; избацивање Срба из својих станова; минирање српских кућа и локала; пљачке и паљење српске покретне и непокретне имовине; уништавање јавне и комуналне инфраструктуре; мучења и убиства Срба у хрватским градовима и за вријеме и послије хрватских војних операција и др. Одмах послије рата Хрватска је донијела сет дискриминаторских прописа којима је спречила повратак протјераних Срба. Закључак: Хрватска је извршила највеће етничко чишћење у послијератној Европи које је имало размјере геноцида.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта