Представник 100 избjегличких удружења и завичајних клубова Миодраг Линта је упознао г-дина Дежера са разлозима и циљевима Петиције избjеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске и замолио га да уручи пет копија 45.000 потписа подршке Петицији избjеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске који су прикупљени у првом кругу, заједно са пет писама, за високе званичнике Европске уније: Предсjедника Савета Европске уније Хермана ван Ромпеја; Предсједника европског Парламента Јержи Бусека; Шефа Европске комисије Жозе Мануел Бароса; Високе Представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон и Високог Представника Европске уније за проширење Штефана Филеа. као и 9 писама за европске званичнике који раде у Генералном Директорату Европске уније за проширење. Од званичника Европске уније се очекује да отворе суштински дијалог са Републиком Хрватском о проналажењу свеобухватног, правичног и трајног рјешења наших проблема прије потписивања Уговора о приступању Европске уније са Републиком Хрватском.
Линта је рекао да ће правично рјешавање имовинских, стечених, станарских проблема избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске, као и питања ратних злочина и несталих лица, допринети јачању повјерења и помирењу између српског и хрватског народа и јачању праве билатералне сарадње између две државе. Полазна основа за разговоре треба да буде Бечки споразум о сукцесији који су 2001. године потписали званични представници држава насталих на простору бивше Југославије. У Анексу Г под називом «Приватна имовина и стечена права» каже се да права на покретну и непокретну имовину која се налази у некој држави наследници на коју су грађани и друга лица имала права на дан 31. децембра 1990. године биће призната, заштићена и враћена од те државе у складу с утврђеним стандардима и нормама међународног права.
Линта је г-дину Дежеру предао Предлог Резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске и грађана који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Републици Хрватској а која је достављена 24. фебруара свим шефовима посланичких група у Народној скупштини Републике Србије са молбом да је подрже. Такође, Линта је упознао г-дина Дежера са случајем г-дина Марина Кривошића који је оптужен да је учестовао у убиству 56 Хрвата у селу Баћин 1991. године што он одлучно демантује. Због чињенице да суђење није почело већ 9 месеци тј. од јула прошле године када је ухапшен у Црној Гори г-дин Кривошић већ 15 дана штрајкује глађу и има здравствене проблеме опасне по живот.
Г-дин Дежер је рекао слиједеће: да је учињен напредак у рјешавању проблема избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске али да има још проблема који су остали неријешени; да са значајним дијелом проблема званични Брисел није био упознат у претходном периоду; да ће о састанку са представником избјегличких удружења послати извјештај у Брисел; да му представници избјегличких удружења и завичајних клубова доставе материјал у вези 12 проблема који су садржани у Петицији са образложењем сваког од проблема да би се могла донети процјена који су још проблеми остали неријешени; да ће са приједлогом Резолуције упознати амбасадоре чланица Европске уније; да је спровођење Бечког споразума о сукцесији дужност држава које су га потписале и ратификовале, као и да ће се упознати са случајем Кривошић с циљем да помогне у његовом ријешевању.
Предсједник Коалиције,
Миодраг Линта