Коалиција удружења избјеглица сматра неоправданим захтјеве хрватских посланика у Европском парламенту Андреја Пленковића и Јозе Радоша да се заштите права Хрвата у Србији. Мањине у Србији, укључујући Хрвате, имају право на свој језик и писмо, образовање и информисање на материњем језику, као и право на заштиту културног идентитета. Странкама националних мањина је обезбеђен улазак у Скупштину путем такозваног природног прага. То право на парламентарним изборима 2014. године није искористила Демократска странка Хрвата у Војодини (ДСХВ) која представља хрватску националну мањину у Србији већ се опредијелила да њен кандидат са посланика буде на листи Демократске странке. Одлука ДХСВ се показала погрешном што је за посљедицу имало да хрватска национална заједница нема свог представника у актуелном сазиву Скупштиние Србије.
Коалиицја удружења избјеглица апелује на Европску комисију да инсистира да Хрватска коначно спроведе Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године којим се гарантује службена употреба српског језика и ћирилице у локалним самоуправама у којима је учешће Срба преко једне трећине становништва. Према попису станоништва из 2011. године у 21 општини и 2 града (Вуковар и Врбовско) Срби чине преко 33 посто становништва. Поред тога, Уставним законом гарантује се пропорционално запошљавање Срба у правосуђу, полицији, државној управи, просвјети и здравству у општинама и градовима гдје је учешће Срба преко 15 посто и у жупанијама гдје је учешће Срба преко 5 посто. Према попису становништва у Хрватској Срби чине преко 5 посто становништва у 10 жупанија. Хрватска се потписивањем Уговора о приступању са ЕУ крајем 2011. године обавезала да ће реализовати Уставни закон о правима националних мањина. Нажалост, Хрватска није испунила преузете обавезе. Такође, Хрватска не поштује Споразум о заштити мањина између Србије и Хрватске из 2004. године који се односи на заштиту националног и културног идентитета Срба.
Коалиција удружења избјеглица апелује на Европску комисију да обезбеди остваривање права Срба у Хрватској јер прети опасност да ће у наредном периоду нестати као национална заједница. У Хрватској је по попису 1991. године живјело 581.000 Срба. Међутим треба узети у обзир да се на попису 1991. године чак 286.000 грађана Хрватске није изјаснило у смислу националне припадности већ су навели да су Југославени, Далматинци, Славонци или нешто четврто. Ако се узме у обзир да је попис одржан у антисрпској атмосфери коју је креирала Хрватска демократска заједница основано је претпоставити да је барем 50 посто грађана или око 140.000 који се због страха нису национално изјаснили уствари били Срби. Дакле, у Хрватској је 1991. године живјело преко 700.000 Срба. По попису 2001. године у Хрватској је живјело 201.000 Срба што јасно показује да је режим Фрање Туђмана протјерао преко 500.000 Срба. По попису 2011. године у Хрватској је живјело 186.000 Срба или око 15.000 мање него у 2001. години што наводи на закључак да Срби и даље нису добродошли у Хрватску.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта