Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта на почетку сједнице Народне скупштине Републике Србије дао уводну ријеч и поставио питања министру финансија и привреде Млађану Динкићу у вези спровођења Анекса Г Бечког споразума о сукцесији

Госпођо председавајућа, даме и господо народни посланици, затражио бих обавештење од министра финансија и привреде, господина Динкића везано за Бечки споразум о сукцесији. Као што је познато Бечки споразум о сукцесији је потписан од стране представника држава сукцесора бивше Југославије 2001. године. Након ратификације у нашим парламентима ступио је на снагу марта 2004. године. У претходних седам година државе наследнице су радиле на нормализацији прва четири анекса од седам колико их има. То је Анекс А – покретна и непокретна имовина бивше федерације, Анекс Б – дипломатско-конзуларна представништва, Анекс Ц – финансијака актива и пасива и Анекс Д – питање архивске грађе.

Нажалост, у претходних седам година државе наследнице бивше Југославије нису разговарале о једном кључном анексу, а то је Анекс 7, Анекс Г Бечког споразума, а он се зове Приватна својина и стечена права, и у њему се каже да ће свим грађанима и правним субјектима бити враћена њихова права која су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама за време рата бити поништени. Тај Анекс Г, Анекс 7 Бечког споразума директно се тиче више стотина хиљада избеглих и прогнаних лица са простора бивше Југославије, али се тиче и великог броја грађана Србије који нису били избеглице и прогнана лица, али су од 1945. до 1990. стекли имовину, имали радни стаж, динарску девизну штедњу итд. Не ради се само о динарској девизној штедњи, ради се о пословним просторима, кућама, становима, заосталим пензијама, пољопривредном и другом земљишту итд.

У оквиру Бечког споразума о сукцесији формирано је једно тело за његово спровођење. То је Стални мешовити комитет. Тај комитет је у претходних седам година има три састанка и чине га по један високи представник које су именовале владе наследница бивше Југославије. Наш представник у претходном периоду је био господин Гаша Кнежевић који је пре два месеца поднео оставку на место високог представника у Сталном мешовитом комитету.

На последњем трећем састанку Сталног мешовитог комитета, који је одржан септембра 2009. године у Београду, први пут се почело разговарати о потреби да ипак Анекс Г дође на дневни ред. Дошло је до различитих мишљења око његовог спровођења. Српска и словеначка страна су сматрале да је Анекс Г могуће одмах примењивати, док је хрватска страна инсистирала да је потребно потписати билатерални споразум за његово спровођење између држава наследница. Словеначка и српска страна су прихватиле ову хрватску верзију и на основу тога је Влада Србије 31. децембра 2009. године упутила Нацрт билатералног споразума званичном Загребу за спровођење Анекса Г. Од тада до данас званични Загреб није одговорио на тај нацрт. Тражили смо од бившег премијера и бившег министра финансија, господина Цветковића објашњење – да ли је он тражио током 2010. године, током 2011. године, током прве половине 2012. године објашњење од званичног Загреба због чега хрватска страна одбија да се изјасни о том нацрту, да ли је добар, да ли је лош, да ли имају своју верзију итд?

Нажалост, према нашим информацијама, господин Цветковић није тражио то објашњење, господин Гаша Кнежевић није тражио то објашњење. Ми сада тражимо два обавештења од господина Динкића. Прво, када ће господин Динкић иницирати да Влада Србије именује новог високог представника у сталном мешовитом Комитету за спровођење Бечког споразума о сукцесији? Подсећам да је Влада Србије 26. септембра именовала господина Динкића за представника у Комитету за спровођење финансијске активе и пасиве при анексу Ц.

Друго, да ли ће и када ће Влада Србије, односно министар Динкић затражити објашњење од званичнога Загреба, када ће бити одговор, везано за нацрт билатералног споразума о спровођењу анекса Г Бечког споразума о сукцесији? Хвала.