Хрватски сабор је ратификовао Бечки споразум у којем је наведено да ће свим грађанима бити враћена њихова права која су имали на дан 31. децембра 1990.
Лист Политика, Београд 30. август 2011.
Европска комисија је препоручила, а Европски савет донeо одлуку да се 30. јуна ове године закључе приступни преговори са Хрватском а да се до краја 2011. потпише Уговор о приступању ЕУ. Требало би да Хрватска постане 28. чланица уније 1. јула 2013, после ратификације приступног уговора у земљама чланицама. Истовремено, Европска комисија је донела одлуку да ће се у следеће две године спроводити мониторинг. Од укупно 35 поглавља већа пажња биће посвећена поглављима: ,,Правосуђе и људска права”, „Тржишна конкуренција” и „Правда, слобода и безбедност”. За ова три поглавља Европска комисија ће подносити извештаје двапут годишње.
У поглављу 23. под називом „Правосуђе и људска права”, Европска комисија ће наставити с праћењем припрема Хрватске за чланство, укључујући пуно испуњавање и спровођење обавеза и свих осталих неопходних мера до њеног приступања у подручјима која покривају то поглавље: успостављање независног, професионалног и ефикасног правосуђа, успостављање истих стандарда у суђењима за ратне злочине, заштита мањина, заштита људских права, сарадња са Хашким трибуналом и др.
Европска унија није дефинисала никакве конкретне мере у случају неиспуњавања обавеза Хрватске него се неодређено каже да Европски савет може донети све потребне мере ако се питања која изазивају забринутост појаве током мониторинга. Мере би биле на снази само док је то нужно и престале би чим се конкретно питање реши. Мере се могу донети на предлог Европске комисије квалификованом већином.
Стручни тим избегличких удружења израдио је извештај о неиспуњавању 12 захтева Срба избеглих и прогнаних из Републике Хрватске под називом ,,Одузимање српске имовине у Републици Хрватској 1991–2011. и хрватско правосуђе у функцији спречавања одрживог повратка избеглих и прогнаних Срба”. Наведени захтеви су садржани у Петицији избеглих и прогнаних Срба из Хрватске коју је својим потписом досад подржало више од 70.000 оштећених грађана. У наведеном извештају, који је адресиран на релевантне институције ЕУ и амбасаде земаља чланица, наводи се низ чињеница које аргументовано говоре да Република Хрватска није испунила европске стандарде у области правосуђа и људских права.
Током недавне посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду представници Удружења избеглих и прогнаних Срба из Хрватске предали су у немачкој амбасади Отворено писмо за госпођу Меркел у којем смо затражили подршку немачке канцеларке нашем предлогу да Европска комисија дефинише конкретне мере у случају неиспуњавања обавеза Хрватске током периода мониторинга у следеће две године. Мере би биле на снази све док се питања из поглавља 23 ,,Правосуђе и људска права” не реше на правичан начин.
Затражили смо такође подршку немачке канцеларке нашем предлогу да се отвори суштински дијалог између Србије и Хрватске с циљем проналажења свеобухватног, правичног и трајног решења проблема избеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана. Темељ суштинског дијалога требало би да буде Бечки споразум о сукцесији од 29. јуна 2001. који су потписале државе настале на подручју бивше Југославије. Хрватски сабор је ратификовао поменути споразум 2004. године. У анексу „Г” Бечког споразума јасно се каже да ће свим грађанима бити враћена њихова права која су имали на дан 31. децембра 1990. а сви уговори склопљени за време рата биће проглашени ништавним.
Ако се решавању многобројних проблема 500.000 избеглих и прогнаних Срба и 100.000 грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Хрватској не приступи брзо, делотворно и искрено, углед Хрватске као демократске државе, а посебно њен кредибилитет као нове чланице ЕУ, био би озбиљно доведен у питање. Уверени смо да Европска унија не жели чланицу са таквим теретом.
Председник Коалиције удружења избеглица
Миодраг Линта